ProZ.com translation contests »
Homo-digital: "La sociedad transparente" » Spanish to Croatian

Competition in this pair is now closed.

Discussion and feedback about the competition in this language pair may now be provided by visiting the "Discussion & feedback" page for this pair. Entries may also be individually discussed by clicking the "Discuss" link next to any listed entry.

Source text in Spanish

En el libro La sociedad de la transparencia (2012), el filósofo surcoreano Byung Chul Han parte otra vez de la metáfora panóptica de Michel Foucault para desarrollar el concepto del panóptico digital. Se refiere a una nueva visibilidad total que permite ver todo a través de los medios electrónicos, empezando por la intimidad de cada persona. Esto abarca las redes sociales y herramientas de Google –Earth, Maps, Glass y Street View– y YouTube.

La hiperconectada Corea del Sur tiene la velocidad de navegación por internet más rápida del mundo y es el laboratorio más osado de la sociedad de la transparencia, devenida en una especie de “tierra santa” del homo-digital, cuyo celular es una extensión de la mano desde la cual “explora” el mundo.

El control panóptico de la sociedad disciplinaria funcionaba a través de la perspectiva lineal de la mirada desde una torre central. Los reclusos no se veían entre sí –ni divisaban al vigilante– y hubieran preferido no ser observados para tener algo de libertad. En cambio el panóptico digital pierde su carácter perspectivista: en la matrix cibernética todos ven a los demás y se exponen para ser vistos. El punto único de control que tenía la mirada analógica desaparece: ahora se observa desde todos los ángulos. Pero el control continúa –de otra manera– y sería aún más efectivo. Porque cada persona entrega a las demás la posibilidad de que su intimidad sea vista, generando una vigilancia mutua. Esta visión total “degrada a la sociedad transparente hasta convertirla en una sociedad de control. Cada uno controla a cada uno”, escribió el filósofo.

(...) El ensayo La sociedad de la transparencia termina planteando que el mundo se desarrolla como un gran panóptico donde ningún muro separa el adentro del afuera.

Winning entries could not be determined in this language pair.

There were 3 entries submitted in this pair during the submission phase. Not enough votes were submitted by peers for a winning entry to be determined.

Competition in this pair is now closed.

Entries (3 total) — Expand all entries

Filter entries
Language variants:
U knjizi „Društvo transparentnosti” (2012.) južnokorejski filozof Byung Chul Han još jednom polazi od panoptičke metafore Michela Foucaulta kako bi objasnio pojam digitalne panoptike. Taj se pojam odnosi na novu neograničenu vidljivost koja omogućuje da se putem elektroničkih medija sve vidi, počevši od intime svake osobe. To uključuje društvene mreže i Googleove alate Earth, Maps, Glass i Street View te YouTube.

Hiperpovezana Južna Koreja ima najbržu brzinu pretraživanja interneta na svijetu te je najodvažniji laboratorij društva transparentnosti, zbog čega je postala svojevrsna „sveta zemlja” čovjeka digitalnog doba kojem je mobilni uređaj nastavak ruke putem kojeg „istražuje” svijet.

Panoptički nadzor disciplinarnog društva djelovao je s linearne perspektive pogleda usmjerenog sa središnjeg tornja. Zatvorenici se nisu međusobno vidjeli, a nisu ni razabirali stražara, te bi im bilo draže da ih se ne promatra da bi imali barem malo slobode. Kod digitalne panoptike, s druge strane, gubi se njezina perspektivna priroda: u kibernetičkom prostoru svi se međusobno vide te se izlažu promatranju. Jedinstvena nadzorna točka koja postoji kod analoškog promatranja nestaje: sad se promatra iz svih kutova. Međutim, nadzor i dalje postoji, na drugačiji način, te je još učinkovitiji. Budući da svaka osoba pruža ostalima mogućnost da vide njezinu intimu, stvara se uzajamni nadzor. Ta neograničena vidljivost „unazađuje društvo transparentnosti sve dok se ono ne pretvori u društvo nadzora. Svatko nadzire svakog”, napisao je filozof.

(...) U eseju „Društvo transparentnosti” tvrdi se da se svijet razvija kao veliki panoptikum u kojem ne postoji zid koji razdvaja unutarnje od vanjskog.
Entry #24436 — Discuss 0 — Variant: standard
Voting points1st2nd3rd
122 x42 x20
Entry tagging:
  • No "like" tags
U knjizi »Društvo transparentnosti« (2012), južnokorejski filozof Byung Chul Hana, i ovoga puta polazi od metafore panoptikona Michela Foucaulta kako bi razvio koncept digitalnog panoptikona. Taj pojam se odnosi na novu, potpunu vidljivost koja nam preko elektroničkih uređaja omogućuje uvid u sve, počevši s intimnošću svake osobe. To uključuje društvene mreže i Googleove alate – Earth. Karte, Naočale, Street View – i Youtube.

Hiper-povezana Južna Koreja ima najbržu internet brzinu na svijetu i predstavlja najodlučniji laboratorij transparentnog društva, koji je nastao na nekoj vrsti »svete zemlje« digitalnog čovjeka, čiji je mobitel samo produžetak ruke pomoću kojeg »istražuje« svijet.

Panoptička kontrola discipliniranog društva odvijala se kroz pogled s centralnog tornja. Zatvorenici se nisu međusobno vidjeli – niti su uočavali čuvara – i draže bi im bilo da ih se nije promatralo kako bi imali barem malo slobode. Za razliku od toga, digitalni panoptikum gubi svoj perspektivistički karakter: u kibernetičkoj matrici svi vide jedni druge i sami se izlažu da budu viđeni. Jedina zajednička točka koju je imao analogni pogled nestaje: sada se sve promatra iz svih kuteva. Ali kontrola se nastavlja – na drugačiji način – i biti će još učinkovitija. Zato što svaki pojedinac omogućuje drugima pogled u svoju intimu, stvarajući međusobno nadziranje. Ova potpuna vidljivost »degradira transparentno društvo do te mjere da to isto društvo postaje društvo kontrole. Svatko kontrolira svakog«, rekao je filozof.

(...) Djelo »Društvo transparentnosti« završava na način da se svijet razvija kao veliki panoptikum u kojem nikakav zid ne razdvaja unutarnji dio od vanjskog.
Entry #24514 — Discuss 0 — Variant: standard
Voting points1st2nd3rd
81 x41 x22 x1
Entry tagging:
  • No "like" tags
U knjizi Društvo transparentnosti (2012.), Byung Chul Han, filozof iz Južne Koreje, još jednom polazi od panoptičke metafore Michela Foucaulta kako bi razvio koncept digitalne panoptike. Aludira na novu potpunu vidljivost koja omogućava da sve vidimo putem elektroničkih medija, počevši od privatnosti svakog pojedinca. To se proteže na društvene mreže, Google alate (Earth, Maps, Glass i Street View) te YouTube.

Hiperpovezana Južna Koreja ima najveću brzinu pretraživanja interneta na svijetu te je najodvažniji laboratorij društva transparentnosti. Postala je nekom vrstom ‘svete zemlje’ za digitalnog čovjeka kojemu je mobilni telefon postao nastavak ruke iz kojeg ‘istražuje’ svijet.

Panoptička kontrola disciplinskog društva djelovala je kroz linearnu perspektivu pogleda iz centralnog tornja. Zatvorenici se nisu međusobno vidjeli, niti su primijetili čuvara, a bilo bi im draže da nisu promatrani kako bi imali više slobode. Međutim, digitalna panoptika gubi svoj perspektivistički karakter: u kibernetičkoj matrici svatko vidi svakog te se izlaže pogledima drugih. Nestaje jedina kontrolna točka koju je imao analogni pogled: sada se promatra iz svih kutova. No, kontrola se nastavlja na drugi način i bit će još učinkovitija jer svaka osoba drugima pruža mogućnost da njihova privatnost bude viđena, generirajući uzajaman nadzor. Taj potpuni pregled “degradira transparentno društvo i pretvara ga u društvo kontrole”, napisao je filozof.

(…) Esej Društvo transparentnosti završava mišlju da se svijet razvija u veliku panoptiku gdje ni jedan zid ne razdvaja unutrašnjost od vanjštine.
Entry #24521 — Discuss 0 — Variant: Not specified
Voting points1st2nd3rd
401 x22 x1
Entry tagging:
  • No "like" tags